Najvećem broju ljudi, a posebno deci odlazak kod stomatologa predstavlja traumu i neprijatno iskustvo, zato što se povezuje sa doživljajem bola. To i jeste bio slučaj u stomatološkoj praksi ’90ih godina(i ranije), i kao posledica toga mnoge generacije su upropašćene po pitanju stanja zuba. Traume su ostavile svoj trag, ljudi su se odlučivali samo na intervencije vađenja zuba, tako da smo dobili jednu “bezubu” naciju. Zato je sada potrebno vreme da se vrati poverenje pacijenata kako bi vodili veću brigu o svojim zubima! Naročito je bitno da svoje strahove ne prenose na decu i da im razviju svest o značaju zdravih usta i zuba kao i to da su posete stomatologu u današnje vreme potpuno bezbolne!
Bezbolnost stomatoloških intervencija se postiže primenom lokalnih anestetika.
Savremena stomatološka praksa nezamisliva je bez primene lokalne anestezije.
Razvojem stomatologije, stomatoloških preparata kao i anestetika, svaki pacijent može dobiti anesteziju. To podrazumeva i decu, trudnice, starije osobe, hronične bolesnike, pacijente rizika.
Lokalna anestezija se deli na površinsku i infiltracionu (injekcionu). Površinska anestezija se deli na anesteziju koja se postiže premazivanjem ili prskanjem, a infiltraciona na terminalnu (pleksus) i sprovodnu ( blok anesteziju).
Površinska anestezija, kao što joj i samo ime kaže, deluje na ograničenom delu kože ili sluzokože u zavisnosti gde se anestetik aplikuje. Pri tome smanjuje ili isključuje bol kratkotrajno, 2-3 minuta. Površinska anestezija se primenjuje u obliku rastvora, spreja ili gela.
Infiltraciona anestezija nastaje ubrizgavanjem anestetičkog rastvora u tkivo.
Ona može biti:
Alergijske reakcije na lokalne anestetike su veoma retke, ali je ipak važno da ih vaš stomatolog razmotri.
Broj injekcija po tretmanu nije neograničen. Obično je to između dve do pet kod odraslih osoba prosečne težine.
Preporučuje se da pojedete lagan obrok ili užinu pre odlaska stomatologu koji će verovatno koristiti lokalnu anesteziju prilikom tretmana, kako bi se ograničio ubrzani puls nakon aplikacije.
Impaktirani zubi su zubi koji nisu iznikli u vilici, a prošlo je uobičajeno vreme njihovog nicanja i pri tome ne pokazuju kliničke i radiografske znake nicanja. Postoji više razloga koji dovode do ove pojave, a jedan od najčešćih je to što im je put nicanja blokiran nekom preprekom.
Ostali razlozi mogu biti:
Impaktirani zubi mogu biti delimično iznikli (poluimpaktirani) ili neiznikli, u potpunosti prekriveni koštanim i mekim tkivima (potpuno impaktirani) i malponirani(nepravilnog položaja u odnosu na izniklost).
Svaki zub može biti impaktiran a najčešće je to slučaj sa umnjacima i očnjacima.
Pacijenti često nisu ni svesni postojanja neizniklog zuba, pošto oni u velikom broju slučajeva ne pričinjavaju nikakve smetnje. Zato je potrebno vršiti kontrolne preglede sa panoramskim snimcima obe vilice već nakon osme godine života. Tada posmatramo da li su prisutni svi stalni zubi, da li postoje prekobrojni zubi i da li postoje neki procesi u kosti koji mogu blokirati rast stalnih zuba.
Terapija neizniklih zuba može biti usmerena ka njihovom očuvanju i potpomaganju njihovog nicanja ili ka vađenju zuba.
U slučaju impaktiranog očnjaka, nakon uspostavljanja dijagnoze pristupa se terapijskom postupku obezbeđivanja prostora za njegovo nicanje vađenjem prvog zuba do njega prema nazad(prvi stalni premolar). Ako je očnjak svojim izrastanjem već ugrozio drugi sekutić , prostor za očnjak dobijamo vađenjem tog sekutića.
Uzrok impakcije očnjaka može biti i perzistentan mlečni zub, koji se nije rasklatio i ispao na vreme, pa ga treba izvaditi. Nije tako retka pojava i prekobrojnost zuba koji ometaju očnjake, a ponekad je potrebno operativno odstraniti patološke procese u kosti koji takođe smetaju.
Kada zub neće spontano da nikne, problem se rešava u saradnji ortodonta i hirurga. Najčešće ortodont postavlja fiksni aparat da bi napravio mesto na koje će doći očnjak ili, ukoliko je prisutan mlečni zub, on se ostavlja do onog momenta kada se kreće u terapiju izvlačenja. Kada se mesto za nicanje zuba obezbedi, oralni hirurg oslobađa zub od kosti i time omogućava prilaz ortodontu koji će na zub zalepiti bravicu i žičanom vučom spuštati zub i dovoditi ga na pravilno mesto u zubni luk.
O problemu impaktiranih umnjaka možete pročitati u ranijim tekstovima.
Periapikalne lezije su zapaljenske promene lokalizovane u predelu vrha korena zuba odnosno u kosti koja okružuje zub. Najčešće periapikalne lezije su periapikalne ciste i granulomi. Uzrok njihovog nastanka je u najvećem broju slučajeva infekcija zubne pulpe koja nastaje kao posledica nesaniranog karijesa. Trauma zuba takođe može biti uzrok nastanka ciste na vrhu korena.
Ove promene su uglavnom asimptomatske i od samog početka imaju hroničan tok. To je tzv. “mirna faza”, u kojoj nam na njihovo postojanje može ukazati sledeće:
U određenom momentu, kada periapikalne promene dostignu odgovarajuću velićinu, ili broj i virulentnost mikroorganizma savlada odbrambene mogućnosti organizma dolazi do akutizacije procesa što prati:
Lečenje periapikalnih lezija podrazumeva:
PRVU POMOĆ – koja ima za cilj otklanjanje bolova i sprečavanje širenja otoka, ona može biti:
Pacijentima koji su otekli od zuba prepisuju se antibiotici i preporučuju hladni oblozi spolja.
Nakon smirivanja akutnih simptoma pristupa se završnom lečenju zuba sa periapikalnom lezijom. Ono takođe može biti konzervativno i hirurško.
Hirurška procedura obuhvata resekciju korena zuba (apikotomiju) koja podrazumeva odstranjenje inficiranog vrha korena uz istovremenu kiretažu (čišćenje) patološkog procesa iz kosti. Za uspešnu resekciju korena zuba neophodno je prethodno mehanički i hemijski pripremiti kanal korena, odnosno hiruršku intervenciju treba sprovesti tek nakon završene obrade kanala i njegove definitivne opturacije (punjenja).
Treći molar, poznat i kao umnjak, predstavlja osmi i poslednji zub koji raste u vilici, najčešće između 18 i 25 godine života.
Glavni problemi vezani za umnjake su nemogućnost njihovog potpunog nicanja tj. Impakcija ili poluimpakcija tih zuba.
Impaktiran zub podrazumeva zub koji nije nikao zato što mu je normalan put nicanja ometen ili blokiran nekom preprekom.
Poluimpaktiran zub je zub koji je delimično vidljiv u usnoj duplji a delimično prekriven mekim tkivom.
Razlozi impakcija nisu u potpunosti razjašnjeni i mogu biti brojni, a najčešći su:
Otkrivanje impaktiranih zuba vrši se pomoću anamneze, kliničkog pregleda i rendgenskih snimaka. Najčešće se preporučuje izrada ortopantomografskog snimka, jer daje mogućnost da na jednom snimku vidimo sve zube iz obe vilice.
Veoma je važno vršiti redovne kontrole takvih umnjaka, zato što mogu dovesti do brojnih komplikacija. Neke od njih su:
Terapija impaktiranih i poluimpaktiranih zuba zasniva se na hirurškom vađenju. Ono podrazumeva oslobađanje zuba od kosti, njegovog odstranjenja i ušivanja nastale rane. Nakon vađenja pacijentima se ordiniraju antibiotici kao prevencija od infekcije kao i preparati protiv otoka. Takođe, savetuje se i uzimanje analgetika, po potrebi.
Zubni implant je fabrička ili laboratorijska konstrukcija koja se hirurški ugrađuje u viličnu kost, a služi kao nadoknada izgubljenog zuba i osnova buduće stomatološke nadoknade.
Ugradnjom zubnih implanata izbegava se brušenje susednih zuba koje je neophodno pri izradi mostova , te je na taj način fiziološki i funkcionalno opravdanije korišćenje ove savremene metode nadoknađivanja izgubljenih zuba, a kod terminalne bezubosti, predstavlja jedinu mogućnost za dobijanje fiksne nadoknade.
Treba napomenuti da postoje određene kontraindikacije za ugradnju implantata. One mogu biti opšte medicinske i stomatološke.
Opšte medicinske kontraindikacije:
Stomatološke kontraindikacije:
Zubnim implantom se najčešće rešava problem nedostatka jednog zuba, ali postoji mogućnost rešavanja i mnogo težih stanja u smislu nedostatka većeg broja zuba sa jedne ili obe strane bezubog grebena kao i stanja totalne bezubosti.
Nakon ugrađivanja implant će imati ulogu kao nosač budućeg protetskog rada. U zavisnosti od tipa bezubosti postoje različiti protetski radovi na implantima.
U slučaju totalne bezubosti oni mogu biti:
Ukoliko pacijent ima u ustima i svoje zube postoji mogućnost izrade mešovito nošene nadoknade( na implantima i na zubima).
Sama intervencija ugradnje implanta se obavlja po određenom protokolu, koji garantuje očuvanje kosti u koju se implantira kao i okolnih tkiva. Procedura se izvodi u lokalnoj anesteziji i apsolutno je bezbolna.
Kao što vaši prirodni zubi zahtevaju održavanje dobre oralne higijene i redovne kontrole kod stomatologa tako i zubni implanti zahtevaju isti ili viši nivo brige i održavanja, tako da je redovno pranje zuba (implanata) i upotreba WATERPIKA uslov bez kojeg se ne može.
Nakon tretmana bićete zakazani na periodične kontrole kod stomatologa gde će se pratiti zdravlje nadoknađenih zuba i desni i na taj način otkloniti eventualne neželjene pojave.
Izrada fiksnih nadoknada(krunica i mostova) je opravdana u slučajevima kada je u većoj meri oštećena krunica prirodnog zuba(usled karijesa ili preloma), a nije ga moguće konzervativno sanirati, zatim pri nedostatku jednog ili više zuba, ili pak iz estetskih razloga.
Krunice i mostovi mogu biti metalo-keramičke ili bezmetalne-keramičke nadoknade. Prave se na osnovu uzetog individualnog otiska prebrušenih zuba u zubotehničkoj labolatoriji nakon čega se privremeno cementiraju i tada se pruža mogućnost pacijentu da zahteva eventualne korekcije (promena boje, oblika, veličine). Posle određenog perioda adaptacije, krunice se definitivno cementiraju.
Postupak izrade krunica podrazumeva:
Most je nadoknada koja se sastoji od nekoliko spojenih krunica(dve ili više). Predstavlja izbor u slučajevima kad nedostaje jedan ili nekoliko zuba, pri čemu je bezubi prostor sa obe strane ograničen prirodnim zubima koji će se upotrebiti kao nosači mosta. Nosači mosta mogu biti prirodni zubi ili zubni implantati. Priprema zuba za prihvatanje mosta je slična pripremi zuba za pojedinačne krunice.
Prednosti mostova u odnosu na proteze:
Posle karijesa parodontopatija je najrasprostranjenije oboljenje. Čak 90% stanovništva ima neki oblik parodontopatije. Počinje postepeno gotovo neprimetno, najčešće bez tegoba i bolova. Može da traje godinama pa i decenijama, a karakteriše je progresivno propadanje svih struktura koje zub drže u kosti.
Parodontopatiju izaziva dentalni plak koga 80% čine mikroorganizmi to jest bakterije, ali za nastanak su odgovorni i mnogi drugi faktori, kao što su: čvrste zubne naslage (kamenac i konkrementi), neadkvatno urađeni ispuni i protetske nadoknade, traumatski kontakti, karijes, ostaci hrane, nepravilnost građe potpornih tkiva. Značajne su i neke opšte bolesti (diabetes) kao i genetska predispozicija.
Parodontopatija se ispoljava krvarenjem i upalom desni, prisustvom zubnog kamenca i konkremenata, neprijatnim zadahom, prisustvom parodontalnih džepova, povlačenjem desni i ogolićavanjem vratova i korenova zuba, pomeranjem zuba, a u završnoj fazi klaćenjem i ispadanjem zuba.
Lečenje parodontopatije je kompleksno i dugotrajno. Uspeh zavisi od motivacije pacijenta i njegove spremnosti na saradnju. Preduslov uspešnog lečenja je uspostavljenje adekvatne oralne higijene, a to ponekad znači drastično menjanje higijenskih navika pacijenta (tehnika pranja zuba, upotreba konca i rastvora za ispiranje usta). Značaj oralne higijene je ogroman jer se njom eliminiše glavni uzročni faktor a to je zubni plak. Bez adekvatne oralne higijene nema uspešnog lečenja parodontopatije!
U zavisnosti od stadijuma, ovoj bolesti pristupamo na više načina: konzervativno, hirurški, protetski ili kombinovano.
U početnoj fazi to podrazumeva uklanjanje čvrstih zubnih naslaga i dentalnog plaka ultrazvučnim aparatom, a potom poliranje zuba četkicama i gumicama sa abrazivnim pastama. Zatim se (ukoliko je potrebno) vrši zamena neodgovarajućih ispuna, protetskih radova, kiretaža parodontalnih džepova, tuširanje, upotreba antibiotika a u odmakloj fazi pristupa se hirurškoj intervenciji.
Hirurškom inervencijom postiže se dobar pristup parodontalnom džepu ,kako bi bilo omogućeno potpuno uklanjanje patološki izmenjenog tkiva. U slučajevima težih koštanih razaranja defekte nadoknađujemo veštačkom kosti u obliku granula.
Ortodoncija je deo stomatologije koji se bavi ispravljanjem poremećaja rasta i položaja zuba, funkcijom i estetikom zuba, vilica i lica.
Ortodontski tretman se može sprovoditi:
Najveći broj poremećaja se razvija do 7. godine života, tako da je to najbolji period kada bi dete trebalo ortodontski da se pregleda.
Rano otkrivanje i početak terapije omogućava vodjenje nicanja u najpovoljnijem trenutku, u najpovoljniji položaj; očuvanje mesta za nicanje stalnih zuba i mogućnost vadjenja mlečnih zuba u terapijske svrhe. Takodje rani tretman može skratiti vreme terapije i učiniti tretman lakšim.
Cilj ortodontske terapije je postići pravilan i estetski izgled zagrižaja koji će omogućiti optimalnu funkciju žvakanja i preraspodelu sila tako da dobijemo jednako opterećenje svih zuba. Pravilnim položajem zuba olakšavamo oralnu higijenu i samim tim smanjuje se rizik od nastanka karijesa i parodontalnih oboljenja.
Terapija se može sprovoditi mobilnim aparatima , fiksnim aparatima ili kombinacijom obe vrste aparata.
Fiksna ortodontska terapija se sprovodi sa bravicama koje se lepe na zube (metalne, keramičke, safirne) i može ih skinuti samo ortodont. Dužina terapije zavisi od težine anomalije, ali i saradnje pacijenta i ortodonta što doprinosi skraćenju terapije i omogućava optimalan uspeh.
Mobilna terapija omogućava pacijentu da sam skida i stavlja ortodontski aparat i sprovodi se kod dece. Mobilna terapija može da se koristi i kod odraslih pacijenta pomoću Inmann aparata ili providnih folija za ispravljanje blagih nepravilnosti položaja zuba.
Veoma je bitno da roditelji znaju vreme nicanja prvih stalnih zuba, kako ne bi došlo do zapostavljanja istih. Međutim, to se vrlo često dešava I kao posledica toga dolazi do nastanka karijesa tih zuba u najranijem periodu.
Vreme nicanja pojedinih stalnih zuba podložno je raznim individualnim varijacijama. Izmedju šeste i sedme godine pojavljuju se prvi stalni molari ili kako se najčešće nazivaju ŠESTICE. Zatim sledi smena sekutića oko 6-9 godine, prvo donjih pa onda gornjih, prvih pa drugih sekutića (jedinice i dvojke). Od 10.-12. godine niču i premolari (četvorke i petice), očnjaci (trojke) se u istom periodu smenjuju mada mogu malo i kasniti za premolarima. Drugi molari (sedmice) niču od 11.-13. godine, a treći molari (umnjaci) od 17.-21. godine, mada njihovo nicanje često može biti otežano pa samim tim se javljaju i kasnije.
Sada ćemo se vratiti na period od 6.-7. godine, kada su upravo zbog nicanja prvih stalnih zuba neophodne što češće kontrole kod stomatologa.
Kako bi se sprečila pojava karijesa na pomenutim zubima sprovodi postupak ZALIVANJA FISURA I JAMICA.
Ovu preventivnu meru najbolje je sprovesti odmah po nicanju zuba, ili najkasnije 6 meseci nakon toga. U tom periodu obično je pomenuti zub potpuno zdrav. Zalivanje fisura je potpuno bezbolna intervencija, koja traje samo nekoliko minuta.
Iako smo zalili fisure naših ŠESTICA, one su zaštićene samo sa grizne(gornje) površine, pa shodno tome za dalje održavanje higijene zuba bitna je pravilna tehnika pranja zuba. Deca u ovom periodu počinju sama da usavršavaju tu tehniku, ali još uvek je potrebno da to rade pod kontrolom roditelja.
Četkica se postavlja sa spoljašnje strane zuba, vodoravno u odnosu na jednu stranu gornje vilice i to pod uglom od 45° na osu zuba. Laganim pokretima četkica se okreće prema dole.
Jednom takvom serijom treba obuhvatiti 2 do 3 zuba a pokrete ponoviti barem 8 puta. Pomerati četkicu ka suprotnoj strani vilice i tako očistiti spoljašnje strane svih gornjih zuba.
Četkicu zatim treba postaviti na zube suprotne donje vilice i istim pokretima (sa tom razlikom što su sad pokreti prema gore) čiste se spoljašnje strane donjih zuba.
Nakon čišćenja spoljašnjih strana četkicu postaviti sa unutrašnje strane i istim pokretima (okretanjem na dole za gornje zube i na gore za donje zube) čistiti te površine.
Na kraju, treba očistiti i grizne površine svih zuba. To se ostvaruje pokretima od nazad ka napred. U ovoj fazi treba oprati i gornju stranu jezika.
Najčešće greške koje se mogu napraviti pri pranju zuba jesu pokreti četkice napred-nazad i pokreti gore-dole. U prvom slučaju, dentalni plak koji se nalazi na površini zuba, neće se skidati sa zuba već će se sabijati između zuba. U drugom slučaju, plak (koji je pun bakterija) se nabija u gingivu i dovodi do njenog oštećenja.
Dok perete zube kontakt između zuba ne postoji! Poželjno je da se gledate u ogledalo kako bi i sami kontrolisali tehniku koju sprovodite pri pranju zuba.Kada ste završili pranje dobro isperite usta.
Zube treba prati barem dva puta dnevno, ujutro i uveče, bez vremenskog ograničenja.
Odnosno, onoliko dugo koliko je nekom potrebno da ukloni meke naslage sa svih površina zuba.
U svom prvom tekstu htela bih da se obratim najmladjima i njihovim roditeljima. Pošto se svakodnevno u ordinaciji srećem sa jako lošim stanjem zuba, prvenstveno dece, izneću neke osnovne principe preventive u želji da pomognem roditeljima u održavanju higijene usta i zuba svoje dece. Dakle, ako imate bebu, počinjemo sa održavanjem higijene usne duplje (kasnije i zubića).
Kod novorođenčadi i odojčadi pre nicanja zuba treba koristiti sterilnu gazu (natopljenu mlakom nezaslađenom kamilicom) – ona se omota oko prsta i obriše usna duplja posle obroka ili bar par puta dnevno. Ovde ćemo pomenuti i higijenu cucle, koja bi trebalo da izgleda ovako: cucla se uvek čisti prvo mlazom tekuće vode, pa zatim potapanjem na 10 minuta u ključalu vodu.
Prelazimo na prve mlečne zubiće.
Za početak je dovoljno ujutru-posle buđenja i uveče-pre spavanja prebrisati zubiće štapićem sa vatom natopljenom u mlaku prokuvanu vodu ili nezaslađenu kamilicu.
Kada iznikne više mlečnih zuba, onda možete početi sa upotrebom četkice za zube, ali bez paste - dovoljna je samo mlaka voda. U ovom periodu četkica će im više služiti kao igračka, ali to je zapravo i dobro jer će se tako vremenom na nju navići i neće je kasnije odbijati, što se neretko dešava.
Što se tiče tehnike pranja zuba, u ovoj fazi ćemo samo reći da se zubi peru sa svih strana i po principu “ kako kiša pada, i kako trava raste”. I što je vrlo bitno, deci dati da počnu sa pranjem zuba kako i koliko mogu, a roditelj da završi kako treba!
Ova pojava je neretko prisutna u svim uzrastima dece, naročito u periodu njihovog intenzivnog fizičkog i psihičkog razvoja. Pojedine starosne grupe se mogu smatrati rizičnim za nastanak povreda, i to od druge do četvrte godine za mlečne zube i od sedme do desete godine za stalne zube.
Ostali PREDISPONIRAJUĆI FAKTORI, koji u mnogome doprinose nastanku povrede zuba su:
Ishod terapije povređenih zuba zavisi od stepena povrede kako zubnog tako i koštanog tkiva kao i vremena proteklog od momenta povrede do javljanja stomatologu(veoma je bitno da to vreme bude što kraće). Zato se pacijent sa povredom smatra HITNIM SLUČAJEM!
Postoje razne klasifikacije povreda mlečnih i stalnih zuba:
Povrede tvrdih zubnih tkiva se manifestuju kao:
U slučajevima I i II klase preloma zuba terapija podrazumeva nadogradnju krunice estetskim materijalima već u prvoj poseti stomatologu.
U težim slučajevima III i IV klase ishod terapije zavisi od stepena resorpcije(kod mlečnih), odnosno stepena razvitka korena(kod stalnih zuba) tj. da li je zub sa nezavršenim ili završenim razvitkom korena, od širine otvora pulpe kao i od proteklog vremena od momenta povrede do dolaska u stomatološku ordinaciju.
Povrede parodontalnih-potpornih tkiva zuba manifestuju se kao:
Najteža komplikacija kod povreda zuba predstavlja traumatsko izbijanje zuba pri čemu je veoma bitno za pacijenta(roditelja) da zna kako da postupi u datom slučaju do dolaska u stomatološku ordinaciju.
Ako pacijent donese izbijeni zub u ordinaciju, treba uraditi REPLANTACIJU odnosno vratiti ga ponovo u alveolu. Uspeh zbrinjavanja u mnogome zavisi od vremena proteklog od momenta povrede do replantacije, od oštećenosti koštane čašice i od velikog značaja je način donošenja izbijenog zuba u ordinaciju. Najbolje je da se on dopremi u rastvoru kuhinjske soli (2 dl vode i 1 kašičica soli), mlakoj vodi ili mleku.
Najgori način transporta je u čistoj i suvoj maramici. Ukoliko je izbijeni zub karijesom destruiran, sa obolelom pulpom ili postoji ortodontska anomalija, replantaciji se ne pristupa. Replantacija mlečnih zuba je kontraindikovana.
Ako je izbijeni zub izgubljen, neophodno je konsultovati ortodonta, koji može predložiti ortodontsko pomeranje susednih zuba ka nastalom praznom prostoru.
U slučaju da ortodontski tretman nije indikovan, detetu se izbijeni zub nadoknađuje izradom privremene parcijalne proteze, dok se ne steknu uslovi za definitivno hirurško i protetsko zbrinjavanje, odnosno ugradnja implanta u koštano tkivo vilice na koju se zatim stavlja estetska bezmetalna keramička krunica.
Grana stomatologije koja se bavi lečenjem kanala korena zuba naziva se ENDODONCIJA. Ova intervecija je u narodu poznata kao “vađenje živca” i sinonim je za nešto veoma bolno i neprijatno, samim tim što joj i prethodi veoma jak bol određenog zuba koji pacijenti opisuju. Međutim u doba savremene stomatologije to više nije bolan zahvat, jer se po pravilu sprovodi u lokalnoj anesteziji i samo iskustvo pacijenata je slično onome kao pri plombiranju zuba.
Zubna pulpa može da oboli iz različitih razloga a jedan od njih je svakako zubni karijes. Kada bakterije i njihovi toksini prodru u komoru zuba dolazi do njene upale koja se naziva pulpitis. Daljim dejstvom bakterija i njihovih toksina dolazi do prekida snabdevanja zuba krvlju i odumiranja sadržaja kanala korena,a tada nastaje gangrena. Bakterije takodje mogu da preko vrha korena zuba, apeksa, prodru u viličnu kost, a kao posledica nastaje proces na vrhu korena.
Traumatske povrede zuba takođe mogu dovesti do prekida u snabdevanju zubne pulpe hranljivim materijama što doprinosi odumiranju zubnog živca. U takvim slučajevima mnogi simptomi izostanu, proces ostane skriven pa dolazi do pojave komplikacija-gangrena, periapikalni procesi, ciste.
Endodontska terapija podrazumeva tretman unutrašnjosti zuba tj.onog dela u kome je smeštena zubna pulpa, odnosno “zubni živac”. Cilj endodontske terapije je postizanje stanja pri kome će tkiva koja okružuju koren zuba ostati zdrava uprkos činjenici da je “zubni živac” pretrpeo degenerativne promene. Odnosno da ta tkiva ne budu izložena bakterijskoj infekciji koje deluju iz šupljeg prostora u kome se nekada nalazio “zubni živac”.
Najkraće rečeno, lečenje kanala korena podrazumeva mehaničko čišćenje i ispiranje bakterija, raspadnutih organskih sastojaka i bakterijskih toksina koji su preostali nakon propadanja “zubnog živca”. Nakon čišćenja i ispiranja kanala korena sledi njegovo punjenje specijalnim pastama i kočićima kako bi prostor unutar zuba ostao hermetički zatvoren. Na taj način se otklanja mogućnost ponovnog naseljavanja bakterija unutar zuba i ponovnog javljanja zapaljenske reakcije sa svim svojim posledicama.
Terapija se može sprovesti u jednoj seansi, i to najčešće kod jednokorenih zuba(sekutići, očnjaci, donji premolari), ili višeseansno kada se prvo postavi preparat koji umrtvi živac, a nakon desetak dana vrši se njegovo uklanjanje i završava kanalna terapija.
Pacijenti se vrlo lako odlučuju za vađenje svakog zuba koji zaboli, bez razmišljanja o posledicama takve odluke(kako u funkcionalnom i estetskom smislu tako i u materijalnom). Takav stav je veoma pogrešan jer nijedna proteza, most ili implant ne mogu se meriti sa dobro izlečenim korenom zuba!!!
Pored pravilne tehnike pranja zuba, koju smo usavršili, sledeća bitna stavka je pravilan izbor četkice za zube.
Prvo ćemo analizirati veličinu glave četkice tj, njenog radnog dela. Za većinu odraslih osoba poželjno je da ona bude manjih dimenzija ( oko 1cm širine i oko 2,5cm dužine), što olakšava manipulaciju četkicom u ustima, lakše čišćenje poslednjih zuba u nizu, i uopšte čini cetkanje zuba efikasnijim u uklanjanju mekih naslaga i ostataka hrane.
Kada je reč o vrsti drške (drška koja ne klizi ili sa fleksibilnim vratom), obliku glave (zaobljena ili pravougaona) i rasporedu snopova vlakana
(talasaste ili ravne), izaberite onu koja Vama najviše odgovara. Najbolja četkica za zube je ona koja odgovara vašim ustima i koja Vam omogućava
da sa lakoćom doprete do svih zuba.
Kada je u pitanju oštrina četkice, postoje tri vrste: meka, srednja i tvrda (soft, medium i hard).
Meka(soft) se najčešće koristi kod dece, starijih osoba, zatim osoba koje nose proteze i druga stomatološka pomagala ili imaju problemima sa desnima(krvarenje desni, parodontopatija). Ovaj tip četkice ipak ne daje željene rezultate ljudima sa normalnim stanjem sluzokože usne duplje i zuba.
Srednje četkice(medium) se najčešće koriste. One su dobre za ljude svih uzrasta čiji su zubi i desni u dobrom stanju. Dlačice imaju određeni stepen fleksibilnosti i pružaju efikasno četkanje svih područja usta i zuba.
Tvrde četkice(hard) su dobre za krupne, čvrste zube i zdrave desni. Ovakva četkica je namenjena onima koji zahtevaju snažnije četkanje. Kada koristite ovu vrstu četkice, važno je da ne preterate prilikom četkanja, pošto možete oštetiti zubnu gleđ ili iziritirati desni.
Još treba znati i to da je četkicu za zube potrebno menjati čim primetite da su snopovi vlakana izgubili svoj prvobitni oblik, prosečno na svaka dva do tri meseca.
Postoji velika zabluda kod mnogih trudnica da se tokom trudnoće češće kvare zubi zbog bebe koja troši više kalcijuma iz majčinog organizma! Međutim, to nije pravi razlog, već hormonske promene koje su sastavni deo “drugog stanja” i neretko loša higijena.
ZUBI SE U TRUDNOĆI NE MENJAJU, NJIHOVA STRUKTURA OSTAJE ISTA.
Najveći problem kod trudnica predstavljaju desni. Zbog promene nivoa hormona može doći do oticanja desni, krvarenja prilikom pranja zuba usled veće osetljivosti, ali se mogu javiti i bolesti kao što su gingivitis i parodontopatija.
Gingivitis se javlja usled zadržavanja hrane između zuba i desni nakon obroka, koja privlači bakterije, a one izazivaju upalu, crvenilo, otok, krvarenje. Ukoliko se gingivitis ne leči, može doći i do parodontopatije.
Zbog toga, potrebna je pojačana higijena usta i zuba u tom periodu, kao i redovne kontrole kod stomatologa.
I jutarnje mučnine i povraćanje mogu biti uzrok većeg oštećenja gleđi zuba usled pojačane kiselosti iz želudačnog soka. Ako imate takvih problema, bitno je znati da usta prvo treba isprati vodom i nekim sredstvom za ispiranje usne duplje, a tek nakon sat vremena zube oprati pastom i četkicom za zube.
Kod većine trudnica javlja se potreba za češćim obrocima, grickanjem, posebno slatkiša. Sve ovo, takođe doprinosi pojavi karijesa zuba....tako da bi bilo najbolje oprati zube nakon svakog unosa šećera!
Ako dođe do problema bilo koje vrste, gingivitis, parodontopatija, karijes, bol, otok i sl. odmah se treba javiti svom stomatologu, jer ne postoje kontraindikacije za takve intervencije u trudnoći. Čak su i poželjne, zato što se bolesti usta i zuba (ako se ne saniraju) mogu negativno odraziti na tok trudnoće.
Stomatologa treba posetiti barem jednom u toku trudnoće a preporučuju se dva stomatološka pregleda. Pri svakoj poseti zubaru trebalo bi da naglasite da ste trudni! To je bitno iz više razloga : da bi vaš stomatolog znao u kom ste trimestru trudnoće, kakav je tok trudnoće, da li održavate trudnoću...koja je intervencija najopoželjnija u datom trenutku i dr.
Najveća briga trudnica koje imaju infekcije zuba je da li smeju da prime lokalnu anesteziju, rendgenski snime zub, piju antibiotike....
Lokalna anestezija je indikovana kod stomatoloških intervencija, kako bi se smanjio bol pacijenta prilikom rada. Smatra se da bol ima veći uticaj na javljanje stersa kod trudnica. Tako da trudnice mogu primati anesteziju, za intervencije koje to zahtevaju, osim ako je trudnoća rizična (održavana), pa u tom slučaju treba konsultovati ginekologa koji vodi trudnoću.
Iako su za rendgensko snimanje u stomatološke svrhe potrebne minimalne doze zračenja, ipak je tokom trudnoće poželjno izbegavati izlaganje rendgenskim zracima, posebno u prvih 12 nedelja trudnoće. Ako je snimanje nužno, treba da ga obavite na ispravnom uređaju, uz primenu svih mera zaštite i Vas i ploda.
Ako je potrebno uključiti antibiotik u dalji tok lečenja, onda je obavezna konsultacija sa ginekologom. Obično treba izbegavati bilo kakve medikamente tokom prva tri meseca trudnoće.
Najbolji način da se izbegnu problemi sa zubima u trudnoći je redovno održavanje zuba pre trudnoće. Ukoliko planirate trudnoću, savetujemo vam da u Vaše planove uključite i posetu zubaru, kako biste otklonili postojeće probleme i dobili savete koji mogu sačuvati Vaše zube. U toku trudnoće održavajte higijenu zuba, pridržavajte se saveta zubara, redovno kontrolišite zube i obavezno se javite zubaru ukoliko osetite probleme desni. Vodite računa o ishrani, izbegavajte slatkiše, unosite dosta kalcijuma i vitamina D, koristite mekšu četkicu da biste smanjili iritaciju desni, i redovno menjajte četkicu, da biste izbegli skupljanje bakterija. Pravilna nega i brzo reagovanje, mogu otkloniti mnoge neželjene posledice.
Osetljivost zuba je veoma česta pojava koju mogu izazvati različiti nadražaji: toplo, hladno, slatko ili kiselo.
Prekomernu osetljivost zuba može izazvati:
Osobe sa osetljivim zubima mogu imati osećaj blage neprijatnosti pri konzumiranju hladnih napitaka, čokolade, slatkiša, sladoleda i dr. Međutim taj osećaj može prerasti u izuzetno jak, oštar i probadajući bol koji nastaje pri najmanjem nadražaju. Kako nastali simptomi ne bi prikrili kliničku sliku drugih, ozbiljnijih bolesti zuba, potrebna je obavezna poseta stomatologu da bi se utvrdila adekvatna terapija.
Kod blažih oblika hipersenzitivnosti dovoljno je obučiti pacijenta o pravilnoj tehnici pranja zuba i preporučiti mu vrstu četkice i paste za zube koju treba da koristi(specijalne paste za smanjenje osetljivosti zuba). Savetuje se izbegavanje kisele hrane i svakodnevne upotrebe pasta sa abrazivnim svojstvima. Treba izbegavati upotrebu tvrde zubne četkice.
U daljem toku terapije vrši se premazivanje osetljivih površina zuba preparatima za desenzibilizaciju ili postavljanjem ispuna od kompozitnih materijala ukoliko je osetljiva površina zuba velika. U slučaju bolje opremljenih stomatoloških ordinacija može se primeniti i terapija niskoenergetskim laserima, koja kratko traje, bezbolna je, može se primeniti kod svakog pacijenta, ne prebojava zube i nema štetnih efekata.
Za kućnu upotrebu možete dobiti gel na bazi koncentrovanog natrijumfluorida, natrijumnitrata ili stroncijumhlorida. Ova jedinjenja pomažu blokiranje prenosa nadražaja preko dentinskih kanalića zuba do nerva zubne pulpe. Takođe, za sprečavanje daljeg povlačenja desni i omogućavanja njene regeneracije preporučuje se nakon pranja zuba, utrljavanje (najčešće prstom) specijalnih gelova na bazi hijaluronske kiseline.
Iako zvuči bezazleno, neprijatan zadah(halitoza, fetor ex ore) ima mnogobrojne faktore koji ga uzrokuju. Neki od njih su: hrana, pušenje, karijes zuba, oboljenja desni, oboljenja sinusa i disajnih puteva, neka opšta oboljenja, neadekvatna oralna higijena, upotreba pojedinih lekova.
Neprijatan zadah je problem velikog broja ljudi, po učestalosti na trećem mestu razloga poseta stomatologu, ali opet tema o kojoj se nedovoljno govori.
U daljem tekstu ćemo se baviti ovim problemom i njegovim uzrokom koji je poreklom iz usne duplje. Ali treba znati da ukoliko vaš stomatolog i sprovođenje odgovarajuće terapije nisu dali željene rezultate, potrebno je zatražiti ispitivanja specijalista drugih grana medicine-gastroenterologa ili otorinolaringologa.
Počećemo od načina ishrane. Naime, poznato je da određena vrsta hrane(kao što je beli i crni luk, rotkvice...) dovode do pojave neprijatnog zadaha i pored adekvatne oralne higijene, ali je ona prolaznog karaktera. Razlog tome je što se miris hrane pretežno eliminiše iz organizma preko pluća, pa je prisutan pri svakom izdisaju. Kod pojedinih osoba glad može da prouzrokuje zadah koji prestaje nakon jela.
Neprijatan zadah usled neadekvatne oralne higijene se javlja zbog zadržavanja ostataka hrane na površini jezika, između zuba, ispod linije zubnog mesa, na teško pristupačnim mestima, koja predstavlja plodno tlo za razvoj bakterija. Bakterije, zatim razgrađuju te ostake hrane oslobađajući materije neprijatnog mirisa. Oboljenje desni, parodontopatija izazivaju konstantno neprijatan zadah ili neprijatan ukus u ustima. Uzrok tome je stvaranje plaka, lepljive bezbojne materije prepune bakterija.
Zato se adekvatnom oralnom higijenom, kao i redovnim stomatološkim pregledima na vreme može otkriti i zaustaviti dalje napredovanje bolesti a samim tim i otkloniti neprijatan zadah.
Neprijatan zadah može nastati i zbog suvih usta - kserostomije, koja se javlja zbog nedovoljne količine pljuvačke. Pljuvačka je neophodna da „opere“ usta i odstrani materije koje mogu prouzrokovati zadah. Suva usta su posledica upotrebe različitih lekova, oboljenja pljuvačnih žlezda ili stalnog disanja na usta.
Bruksizam predstavlja prekomerno škrgutanje ili stiskanje zuba, koje nije povezano sa žvakanjem, a najčešće je nesvesna radnja. Neki ljudi škrguću zubima samo tokom spavanja , pa se ova pojava naziva noćni bruksizam. Pri tome dolazi do izuzetno jakog i dugotrajnog opterećenja zuba i njihovih potpornih struktura. Ozbiljan oblik bruksizma se smatra odgovornim za neke slučajeve temporomandibularne disfunkcije, misterioznih jutarnjih glavobolja i neobjašnjivih facijalnih bolova. Bruksizam može imati nekoliko psiholoških i fizičkih uzroka. U mnogim slučajevima dovodi se u vezu sa stresom. Takođe može biti reakcija na teskobu ili nepravilan zagrižaj. Ponekad se bruksizam može pojaviti kao komplikacija ozbiljnog oštecenja mozga ili kao simptom izvesnog retkog neuro-mišićnog oboljenja. Bruksizam može biti neuobičajena propratna pojava nekih lekova tipa antidepresiva.
Simptomi bruksizma:
Dijagnozu bruksizma će postaviti Vaš stomatolog. On će Vam postaviti pitanja o Vašim trenutnim problemima, o lekovima koje koristite, o konzumiranju alkoholnih pića... Da li je neko od Vaših ukućana, posebno neko sa kim delite sobu primetio neuobičajene škrgutave zvuke tokom noći... Što se tiče kliničkog pregleda usta i zuba, bitno je uočiti oštećenje zuba, koje podrazumeva pucanje zubne gleđi, prelome zuba, povlačenje desni sa vratova zuba, oštećenje potpornog aparata zuba, oštećenje donjoviličnog zgloba... Vremenom dolazi do pojave izuzetno jake osetljivosti zuba i bolova u zglobovima, ušima i glavi, što stvara veliku napetost i nervozu kod pacijenata.
Prevencija bruksizma se postiže izradom zaštitnih folija(na osnovu otiska vaših zuba), tzv. night-guard tray-eva, koji ćete nositi u toku noći na zubima i tako sprečiti dalje trošenje zuba i bolove u zglobovima.
Terapija bruksizma zavisi od njegovog uzroka: da li je to stres, dentalni problemi, povreda mozga ili neuro-muskularno oboljenje, ili su u pitanju neki lekovi….
Izbeljivanje zuba predstavlja postupak kojim se na zube deluje raznim “izbeljivačima“, kao što su hidrogen-peroksid ili karbamin-peroksid pri čemu se uklanjaju diskoloracije sa površine zuba a sama boja zuba postaje belja.
Važno je znati to da na prirodnu boju zuba utiču zubne strukture. Na površini zuba nalazi se gleđ koja je providna. Ispod nje je dentin, supstanca koja je prirodno žućkasta, a lako upija pigmente pa tokom vremena može da promeni boju. Boja dentina je zapravo ta koja određuje boju zuba.
Neki drugi faktori koji utiču na boju zuba su: različiti pigmenti, na pr. iz hrane, zatim preveliki unos fluorida u ranom detinjstvu, neki antibiotici(tetraciklini), kao i pokvareni zubi, stare amalgamske(crne) plombe… Međutim, u ovim slučajevima se problem ne može rešiti procesom izbeljivanja zuba.
Postoje razne tehnike izbeljivanja zuba:
Kao neželjne pojave prilkom beljenja zuba treba navesti prolaznu osetljivost zuba na hladnoću koja se javlja kod 50% pacijenata. U tim slučajevima se savetuje pacijentu smanjenje učestalosti nošenja aplikacionog tray-a (umesto svaku – svaku drugu noć), smanjenje koncentracije gela za izbeljivanje i tretiranje zuba preparatima koji smanjuju osetljivost zuba. Ova pojava je uvek PROLAZNOG KARAKTERA i u stomatologiji nije opisan slučaj njenog zadržavanja.
Nakon izbeljivanja i stabilizacije boje zuba ( nakon najmanje dve nedelje) treba zameniti sve vidljive plombe jer njihova boja više ne odgovara boji izbeljenih zuba.
Avitalni zubi tzv. "mrtvi zubi", su oni kojima je izvađen živac iz kanala korena. Vremenom takvi zubi menjaju boju i postaju primetno tamniji od okolnih "živih" zuba. Procedura izbeljivanja ovih zuba traje tokom više dana i u najvećem broju slučajeva moguće je povratiti zubu staru boju i stari sjaj.
IZBELJIVANJE ZUBA NE OŠTEĆUJE ZUBNU STRUKTURU!
Stomatološka ordinacija Dentaplex